(Dragoslav Šumarac)

Profesor dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije, s nekoliko istaknutih stručnjaka, takođe članova ove asocijacije, angažovan je na saniranju zgrada oštećenih u zemljotresu u Kraljevu. Kako vreme od najjačeg potresa odmiče sve je prisutnija polemika i dilema da li je zemljotres bio jak ili su objekti stari, a što se raspuklina na novijim zgradama tiče da li je razlog to što se, naročito poslednjih godina, gradilo "kao da zemljotresa nikada neće biti".

U tom smislu, oštriji kritičari tvrde da su velike štete i svojevrsno "ogledalo" struke, pa smo s dr Dragoslavom Šumarcem, prilikom prisustva svečanoj sednici SO Raška, na kojoj je primio Novembarsku nagradu rodnog grada za izuzetan doprinos razvoju nauke, tehnologije i afirmaciju ove opštine, razgovarali i o ovoj u Kraljevu sve aktuelnijoj temi. Nesumnjiva je njegova kompetentnost, jer je diplomirao i magistrirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Univerzitetu Ilinois u Čikagu. Predaje na Građevinskom fakultetu u Beogradu, dobitnik je Nagrade za nauku grada Beograda 1990. godine, a pošto ima više od 250 citata na SCI listi u maju ove godine, kao prvi Srbin, izabran je za člana Evropske akademije nauka. Šumarac je u vladi dr Zorana Đinđića bio ministar za urbanizam i građevinarstvo.

Šta je "otkrio" zemljotres u Kraljevu, u pogledu kvaliteta i poštovanja pravila gradnje?

Ponovilo se sve ono što smo već doživeli prilikom zemljotresa u Kolubarskom okrugu. Naime, svi objekti građeni pre zemljotresa u Skoplju nisu ni projektovani na seizmičke uticaje. Ti objekti su najviše i oštećeni, posebno na seoskom području. Pored toga, u gradovima ima mnogo bespravno nadzidanih objekata i oni su u Kraljevu doživeli velika oštećenja. Možda ima i onih koji su nadzidani s dozvolama, a znatno su oštećeni pa će te slučajeve razmatrati Sud časti Inženjerske komore i predložiti odgovarajuće sankcije. Takođe, biće procesuirani i slučajevi gde se usled velikih oštećenja sumnja da nisu poštovana pravila gradnje a imaju sve dozvole i potpise licenciranih stručnjaka.

Da li su tačne tvrdnje da se u periodu postojanja velikih građevinskih preduzeća, poput kraljevačkog "Kablara", gradilo kvalitetnije?

Tačno je. U vreme "Kablara", "Rada", "Komgrapa" i drugih giganata srpsko građevinarstvo je bilo vodeće ne samo u Evropi nego i u svetu. "Energoprojekt" je tada bio među nekoliko prvih svetskih kompanija, rame uz rame sa "Behtelom", "Strabagom"... To je bilo zlatno doba našeg građevinarstva, koje je staroj Jugoslaviji donosilo dve milijarde dolara deviznog priliva. Poređenja radi, tada je turizam sa obalom od Portoroža do Ulcinja donosio 1,5 milijardi dolara.

Tada se i kvalitetnije i sigurnije gradilo. Firme su same finansirale izgradnju stanova za tržište. Toga danas nažalost više nema, a nema više ni mnogih velikih građevinskih firmi.

Došla su vremena "biznis" građevinarstva pa se i na na uštrb struke i uz kršenja pravila gradnje udovoljavalo zahtevima raznih investitora? Primera radi, štednja na kvalitetu materijala, nadziđivanja, doziđivanja...

Nažalost, mnogi "investitori" su u vreme i posle "Sablje" svoj novac stečen na nelegalan način investirali u gradnju. Mnogi objekti su nicali preko noći, bez dozvola, seizmičkih i bilo kakvih statičkih proračuna. U to vreme smo imali i prodaju jednog stana po nekoliko puta. Mi smo u komori zahtevali da i investitori formiraju svoju komoru i da sami uređuju ko može da bude savestan investitor. Samo oni koji su gradili sa svim potrebnim papirima, koji su isplatili sve projektante, izvođače, tehničku kontrolu i nadzor, mogli bi da nastave da grade i dalje. Nažalost, ta ideja do sada nije zaživela.

Da li se zna za neki primer da je gradnja zbog nepoštovanja propisa i pravila obustavljena, da li je negde pokrenuo pitanje odgovornosti, nekome oduzeta licenca...?

Komora je od osnivanja Suda časti, a bilo je to krajem 2005. godine, oduzela ukupno šest licenci. Najpre su oduzete četiri licence za rušenja koja su se desila u Čuburskoj ulici u Beogradu i to odgovornom projektantu, vršiocu tehničke kontrole, odgovornom izvođaču i stručnom nadzoru. Pored toga, oduzeta je jedna licenca stručnom nadzoru, koji je učestvovao u izgradnji objekta u Dubljanskoj ulici br. 35, u Beogradu, gde je došlo do obrušavanja temeljne jame. Oduzeta je licenca i odgovornom izvođaču radova pri izgradnji objekta u Ulici 27. marta u Beogradu, kada je došlo do nesreće u kojoj je jedan radnik poginuo. Takođe, izrečena je mera oduzimanja licence članovima komore koji su činili komisiju za tehnički pregled objekata u Ulici Jove Ilića br. 151 i Mitrovdanskoj br. 25 u Beogradu i to zato što su sačinili nepotpune zapisnike o radu komisije za tehnički pregled pomenutih objekata i netačno prikazali stanje objekta u pogledu stepena završenosti radova, na osnovu čega je organ uprave izdao odobrenja za upotrebu tih objekata. Kako je u toku postupak po prigovorima, odnosno drugostepeni postupak, naknadno ćemo, po pravosnažnosti presude, informisati javnost o detaljima ovog slučaja.

Postoje li sada i poštuju li se ta pravila gradnje na trusnim područjima i kako ubuduće treba graditi ?

Kod nas postoje propisi za građenje u seizmičkim područjima i članovi inženjerske komore su u obavezi da ih primenjuju. Tačno se zna intenzitet seizmičkih sila na konstrukcije po seizmičkim zonama. Kraljevo je u takozvanoj osmoj seizmičkoj zoni. Nažalost, i zemljotres od 3. novembra ove godine, koji je pogodio ovaj grad, bio je tog intenziteta. Inženjeri koji će raditi projekte rekonstrukcije objekata su dužni, saglasno propisima, da obezbede takvo ojačanje da izdrži i novi zemljotres tog intenziteta.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 27.11.2010.)

Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije - Zbog zemljotresa radiće inženjerski Sud časti

Komentari (0)