(Miloš Bugarin)

Iako na zvaničnom sajtu Privredne komore Srbije stoje i dalje podaci o privredi Srbije zaključno sa 2008, prema kojima je, na primer, bruto domaći proizvod u periodu 2001-2008. godine kontinuirano rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 5,2%, a da je s druge strane, rast privredne aktivnosti doprineo poboljšanju životnog standarda stanovništva, budući da je BDP po stanovniku u 2008. porastao 4,3 puta u odnosu na 2001. godinu, ipak, na kraju 2009. govorimo o bitno drugačijem stanju.

Krizna godina koja je dobro uzdrmala ionako slabašna srpska preduzeća, posebno proizvođačka, dakle, industrijska, najavljuje istu takvu i 2010. godinu, uprkos optimizmu političara u Srbiji, barem onih na rukovodećim položajima. Kako je istina uvek negde na sredini, podatke koji i zvaničnici i njihovi kritičari iznose treba uzeti pažljivo u razmatranje, pogotovo ako istaknemo informaciju jednog od poslovnih partnera naše kuće da će sledeća godina biti još teža zbog nemogućnosti ugovaranja poslova u ovoj godini... U takvoj atmosferi zamolili smo za razgovor u vreme promene, maker kalendarske, prvog čoveka asocijacije privrednika Srbije, Miloša Bugarina, diplomiranog inženjera poljoprivrede, da za Industriju oceni sadašnjost i budućnost srpske industrije.

Razgovor smo započeli pitanjem o aktuelnoj poziciji PKS u ovo vreme krize. Zamolili smo našeg domaćina da oceni koliko se i u kom obliku kriza manifestovala u radu i poziciji PKS kao servisa privrede Srbije.

- Kriza je pojačala intenzitet rada komore, u svim aktivnostima, pre svega u stalnom praćenju efekata krize i predlaganju mera u cilju smanjenja negativnih posledica, ali i u komunikaciji i proaktivnom delovanju sa javnošću i nosiocima makroekonomske politike u cilju prenošenja jasnih poruka stavova i predloga privrede. To je rezultiralo da se preko 50% inicijativa privrede upućenih preko PKS budu prihvaćene. U tom cilju ojačanja je i saradnja sa drugim poslovnim asocijacijama. Značajno je pojačana aktivnost na učešću privrede u kreiranju regulatornog okvira.

Pod krovom PKS za prvih 10 meseci organizovano je preko 73 javne rasprave na nacrte zakona i preko 90 podzakonskih akata. Posebno bih istakao da je PKS u 2009. godini uložila maksimum napora da anagžujući sopstvene resurse doprinese unapređenju klime za poslovanje i investiranje.

PKS je akreditovala kvalifikovano sertifikaciono telo za elektronski potpis i omogućila članicama da besplatno dobiju kobrending karticu PKS koja je nosilac kvalifikovanog elektronskog sertifikata. Preduzeća će biti u mogućnosti da korišćenjem ovog alata smanje administrativne troškove primera radi kod podnošenja poreskih prijava, carinskih deklaracija, prijave i odjave zaposlenih i druge servise koje ćemo razviti u saradnji sa administracijom.

Pri PKS funkcioniše Stalni izbrani sud - arbitraža i Spoljnotrgovinska arbitraža koja može da zameni duge i skupe sudske procese i veoma je razvijena u razvijenim zemljama ali u Srbiji je najviše koriste privredna društva sa stranim kapitalom.

U nedostatku zakonske regulative PKS je akreditovala kontrolno telo za usluge privatnog obezbeđenja sa ciljem da se uspostave mehanizmi za regulisanje tržišta ovih usluga. U ovoj godini intezivirana je i međunarodna saradnja ali i sufinasiranje učešća naše privrede na osam međunarodnih i sedam domaćih sajmova. Poseban deo aktivnosti se odnosi na pripremu naših preduzeća u procesu evropskih integracija. Realizovan je veliki broj projekata, a rezultat je da je PKS od strane Delegacije evropske unije u Beogradu i u Briselu prepoznata kao ključni partner kada je privreda u pitanju.

Srpska industrija u 2010, i u EU INDUSTRIJA:

Kako biste ocenili poziciju domaće industrije u ovom periodu tranzicije? Šta se može očekivati u 2010. shodno novinama u odnosu Srbije i EU (ukidanje viznog režima, SSP)?

- Na žalost, najveće posledice svetske ekonomske krize, ali i posledice domaće tranzicije je osetila upravo industrija. A to je rezultiralo padom industrijske proizvodnje, velikim problemima u održanju likvidnosti, pritiskom na održanje zapsolenosti, povećanjem jediničnih troškova, smanjenjem konkurentnosti.

Struktura naše industrije, tehnološko zaostajanje, skupi i nepovoljni krediti, loše upravljanje industrijskim i tehnološkim razvojem u preko dve decenije i uticaj svetske ekonomske krize dali su ovakav rezultat. Najveći izazovi u 2010. godini će biti tražnja, nelikvidnost, ali i odsustvo sistemskih mehanizama zaštite od zloupotreba u poslovanju.

Ono što može da bude pozitivno u narednoj godini jesu upravo posledice evropskih integracija. Sada je potpuno jasno da je Srbija ušla u ugovorni odnos sa EU, a to znači pre svega predvidivost u budućnosti jer je pravac promene unutrašnjeg ekonomskog sistema jasan. Očekujemo da će to dovesti i do smanjenja rizika zemlje što može da dodatno doprinese poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje i poveća dostupnost i povoljnije uslove za obezbeđenje kapitala, ali i skretanje investicionog kapitala u Srbiju. S druge strane najveća korist za privredu na kratak rok je mogućnost dijagonalne kumulacije porekla koja će doprineti povećanju konkurentnosti u zoni slobodne trgovine sa zemljama CEFEE, EFTE, Turske, i dodatno će otvoriti prostor za regionalno povezivanje i novo ulaganje, a pre svega multinacionalnih kompanija koje su prisutne u regionu jugoistočne Evrope.

Oslobađanje viznog režima je prvi preduslov brže i jeftinije komunikacije i maksimiziranja efekata primene prelaznog trgovinskog sporazuma. Upravo iskustvo zemalja kao što su Slovačka, govori da se ovaj period može najefektnije iskoristiti za strukturno prilagođavanje industrije. Zato je PKS inicirala hitno donošenje industrijske politike koja će dati okvire za novi industrijski i tehnološki razvoj Srbije.

Edukacija ili očit nesklad između onoga što imamo i onoga što se traži...

INDUSTRIJA: Kada govorimo o obrazovanosti domaćih privrednika, kakva je Vaša ocena, da li su i koliko oni, a posebno industrijalci (ne i vlasnici industrijskih objekata!), spremni za novine koje donose stranci u svom pristupu u poslovanju, a koje su za strance već odavno deo poslovne kulture? Koliko, dalje, ima dominacije tzv. pomodarstva u ponašanju menadžera kako bi se što pre približili Zapadu gde izostaje razumevanje? Konačno, šta PKS radi u svom obrazovnom delu aktivnosti i šta planira u tom smislu u sledećoj i narednim godinama?

- Otvaranjem prema svetu, komunikacijom sa partnerima, dolaskom stranih investitora menja se i mišljenje, stavovi i ponašanje domaćih kompanija u odnosu prema obrazovanju. Postoje domaće kompanije koje veoma ozbiljno rade na edukaciji i stalnom usavršavanju zaposlenih i takvih je sve više.

Naše ankete pokazuju da oko 90% anketiranih iskazuju potrebu za obukom zaposlenih, najveće interesovanje iskazuju za edukaciju u oblasti "Menadžment veština" (prodaja, finansije, marketing, poslovna komunikacija, pr, hr) – 54%; zatim "Proizvodnja i tehnologija proizvodnje" – 11%; "Informacione tehnologije" – 10%; "Strani jezici" – 7%.

Šta su još pokazale naše ankete? Prosečan zaposleni ima između 40 i 50 godina života, nije mobilan, nije dodatno osposobljavan. Poslodavci, s druge strane, traže zaposlenog koji je obrazovan, koji poseduje praktična znanja i veštine, koji je sklon učenju, vredan, ambiciozan i mlad. Očit je nesklad između onoga što imamo i onoga što se traži.

Poslodavci kao prepreku vide neadekvatan obrazovni sistem, izostanak sistemskog pristupa permanentnom obrazovanju s ciljem unapređenja znanja zaposlenih, prepreku vide i u neflekisbilnom i dosta zastarelom radnom zakonodavstvu, ali i u ekonomskoj krizi. Kroz različite programe obuke kroz Centar za edukaciju PKS za prvih 10 meseci je prošlo preko 3000 učesnika obuke. To je nedovoljno za vreme koje dolazi. To jasno opredeljuje i šta ćemo na ovom polju raditi u buduće. Potpuno ćemo promeniti pristup edukaciji zaposlenih ka doživotnom učenju, primenom različitih alata koji se koriste u svetu i učiniti ga dostupnim što većem broju zainteresovanih. Kreiraćemo specijalizovne programe edukacije po zahtevu kompanija s težištem na vladavanju praktičnim znanjima i veštinama, u partnerstvu sa domaćim i međunarodnim institucijama koje u fokusu imaju poslovnu edukaciju. PKS ima resurse koje će staviti u funkciju unapređenja znanja.

Poziv na pretplatu za časopis

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije - Hitno doneti industrijsku politiku za novi industrijski i tehnološki razvoj Srbije!

Komentari (0)